Ekonomija
Essay by Nemanja Antic • March 16, 2016 • Research Paper • 11,486 Words (46 Pages) • 916 Views
[pic 1]
Seminarski rad
Predmet:Kadrovsko upravljanje I vođenje
Tema: Liderstvo i pristupi savremenom liderstvu
Smer: Primenjena ekonomija i finansije
Profesor: Student:Nemanja Antić Doc.dr Tatjana Stanojlović Broj indeksa: E01-13/2014
Beograd,
2016
Sadržaj:
1. UVOD
2.STILOVI LIDERSTVA (VOĐSTVA)
2.1 Pristup liderstvu (vođstvu) sa stanovišta osobina ličnosti.
2.2 Klasični stilovi liderstva.
2.2.1 Autokratski stil vođenja
2.2.2 Demokratski stil vođenja.
2.2.3 Liberalan stil vođenja.
2.3 Upravljanje orijentisano na zadatak i upravljanje orijentisano na ljude.
2.4 Upravljanje zasnovano na razumevanju i upravljanje zasnovano na iniciranju strukture.
3. SAVREMENI MODELI VOĐSTVA
3.1 Fidlerov kontingencijski model.
3.2 Evansa i Hausov model.
3.3 Vroom - Yeton model odlučivanja i
Vroom-Jago
3.4. Hersijev-Blankardov situacioni model
3.5 Transformacioni (harizmatski) pristup liderstvu
3.6 Bihejvioristički pristup liderstvu
3.7 Vizionarsko vođenje
4. Zaključak
5. Literatura
1. UVOD
LIDERSTVO - (Vođstvo)
Liderstvo ili vođenje je još jedna od aktivnosti menadžmenta. Slično kao i organizovanje i njega je teško precizno definisati, pošto u sebe uključuje veći broj aktivnosti koje menadžeri obavljaju. Benis i Nanus konstatuju da postoji 350 različitih definicija liderstva koje proizilaze iz stotinu različitih istraživanja sprovedenih u XX veku. Jedan od autora koji su pisali o liderstvu navodi da postoji onoliko mnogo različitih definicija liderstva koliko i autora koji su pokušali da ga definišu.
Liderstvo je složena menadžerska aktivnost uticaja na druge da naporno rade na ostvarivanju organizacionih ciljeva i zadataka. Jedna od ključnih stvari u liderstvu predstavlja postojanje vizije, kao postojanje vizije, kao svojevrsne slike željene budućnosti. Menažer bez vizije nije lider. Liderstvo pored vizije obuhvata i citav niz drugih pitanja vezanih za uticanje, kao što su motivisanje, komunciranje, sposonost timskog rada, održavanje međuljudskih odnosa.[1]
Liderstvo kombinuje talenat sa sposobnošću uticaja na druge - pojedince, grupe i organizacije. Kao i menadžment liderstvo je sposobnost da poslove obavljaju drugi ljudi, s tim što se razlika vidi u tome, što ljudi dele iste vrednosti i razmišljanja o primeni strategije i načinu na koji ona treba da se obavi. Lideri kreiraju nove ideje, pristupe i metode i imaju talenat da se od prosečnog preduzeća dobiju natprosečni rezultati. Da lider ne bi bio usamljen na vrhu piramide potrebno je da njegovi saradnici u preduzeću imaju istu kulturu. To je osnova za razumevanje i poverenje potrebna da se uspešno prevaziđu svi problemi na koje se nailazi u procesu sprovođenja strategije.
Kada se govori o neophodnim stručnostima koje treba da poseduje jedan menadžer i lider u prvi plan se ističu sledeće tri:
- Tehnička (poznavanje struke)
- Interpersonalna (sposobnost rada sa ljudima)
- Konceptualna (sposobnost poslovnog razmišljanja)
Liderstvo se pokazalo kao kritična poluga menadžerskog „know – how“ (znati kako)
u restrukturisanju i oporavku američkih kompanija, pa je označavalo i razliku između uspešnih i neuspešnih menadžera. U isto vreme liderstvo se pokazalo vrlo korisnim i u zemljama u tranziciji, i u njihovim preduzećima koja se transformišu. Zbog toga se liderstvo intenzivno promoviše kako u akademskim tako i u menadžerskim krugovima.[2]
Liderstvo (vođstvo) se defniše kao „proces uticaja na druge da usmere napore u pravcu ostvarivanja konkretnog cilja“ ili kao „proces pridobijanja pojedinaca u organizaciji da rade određene stvari“. Zajedničko svim defnicijama jeste da je liderstvo (vođstvo) aktivnost na oblikovanju vizije ponašanja ljudi u organizacijama kako bi se obezbedila podrška za viziju. Lideri oblikuju viziju i ponašanje zaposlenih koji „nose“ (realizuju) viziju.
Lideri, oblikovanjem vizije obezbeđuju adaptaciju, a oblikovanjem ponašanja unutrašnju integraciju organizacije. Budući da su adaptacija i integracija ključne aktivnosti kreiranja organizacione kulture, proističe da lideri oblikuju kulturu organizacije. U tom smislu, ispravno je tvrditi da je liderstvo (vođstvo) aktivnost na kreiranju vizije, oblikovanju ponašanja zaposlenih i kreiranju organizacione kulture preduzeća.[3]
Može se reći da je suština vođenja jedne organizacije da se pridobiju zaposleni, da se okupe oko jedne ideje, da usmere kreativnu energiju, znanje i sposobnosti u pravcu realizacije postavljenih ciljeva. Menadžment i liderstvo (vođstvo) su povezani procesi i međusobno uslovljene menadžerske aktivnosti; pri čemu je menadžment širi, a vođstvo uži pojam, odnosno menadžment uključuje vođenje.
U okviru menadžment procesa defnišu se ciljevi, donose planovi i strategije; kreira se organizaciona struktura; kreiraju se mehanizmi koordinacije i kontrole, sistemi donošenja odluka, informisanja i komuniciranja; i procesi upravljanja ljudskim resursima i ponašanjem zaposlenih u organizaciji. Ove menadžerske aktivnosti - faze menadžment procesa obuhvataju: planiranje, organizovanje i kontrolu.
...
...